Glavni likovi ove pripovetke su dva japanska dečaka, Kino i Džijo, koji žive pored okeana, u području gde je priroda prelepa i prekrasna ali i vrlo surova prema ljudima jer je stalno vrebala smrtonosna opasnost od vulkana, zemljotresa i udara velikih morskih talasa.

Njihovo detinjstvo, kao i životi odraslih ljudi bili su ispunjeni neprestalnim strahovima od nepredvidivih sila prirode koje su donosile nesreću i smrt. Jednoga dana to se dogodilo, talas je porušio celo selo i pobio mnogo ljudi, među kojima je bila i Džijova porodica i dom. U trenutku kada Džijo ostaje bez svega što je imao i voleo, njega usvaja Kinov otac a svi u Kinovoj siromašnoj porodici se trude da mu nadoknade toplinu i ljubav koju je nekada imao dok su njegovi roditelji i brat bili živi.

Džijo to jasno oseća i onda, kada nakon nekoga vremena, bogati starac ponudi mu da živi kod njega u velikom bogatstvu, Džijo to, na radost Kinove porodice, odbija jer je odabrao da umesto u bogatstvu uživa u ljubavi koju mu oni pružaju.

Međutim, Džijo je, nakon nesreće, uvek u sebi bio osamljen i tužan dečak koji se najviše plašio okeana. Nakon dugo vremena, kada se pojavljuju dobri ljudi koji se žele da obnove njegovu kuću , on se oslobađa straha i izgovara rečenicu: život je jači od smrti. Tada odlučuje da nastavi tamo gde je život stao posle nailaska velikog talasa i postane ribar koji živi pored okeana kao što je to bio njegov otac.

Kada je odrastao, stekao je svoj ribarski brodić, novu kuću i oženio Kinovom sestrom, tako da je i familijarno postao član njihove porodice. Ubrzo se obnavlja celo nekadašnje selo i život se nastavlja kao nekada.