U nauci o književnosti je poznato da su verzije priče o Hamletu, pre nego što se ona pojavila u znamenitoj tragediji Vilijama Šekspira, napisali danski istoričar iz XII veka Sakso Gramatik (Gesta Danorum), Fransoa de Belfore, u drugoj polovini XVI stoleća (Tragične povesti, Tragiques histoires), i dramski pisac Tomas Kid, čija tragedija Hamlet iz 1584 godine nije sačuvana. Prvi deo  ve knjige po prvi put na srpskom jeziku objavljuje književne izvore za delo Vilijama Šekspira. Njen drugi deo predstavlja mali – i u bukvalnom smislu – najsažetiji mogući izbor glasovitih  umačenja Šekspirove tragedije, počev od kraja XVIII veka pa do kraja prethodnog.

U tom izboru pojavljuju se tumačenja Johana Volfganga Getea, Semjuela Tejlora Kolridža, Endrjua Sesila Bredlija, Ernsta Džounsa, Tomasa Sternsa Eliota i Jana Kota. Iz neprestane diskusije koja o Šekspirovom remek-delu traje već skoro tri veka, izdvojeni su tekstovi koji pružaju, po našem mišljenju, najbolji uvod u ovo delo; izbor bi mogao da bude i mnogo obimniji ali se moralo misliti o obimu ove knjige. Njen središnji deo je sama Šekspirova tragedija, u prepevu Sime Pandurovića i Živojina Simića iz 1924 godine. Čini se da vreme nije naudilo ovom prevodu koji i dalje slovi kao najbolji rad u toj oblasti na našem jeziku.

Ovo je u prvom redu prevodilačko delo. Rastko Kostić izvršio je izbor tekstova i preveo ih, sa danskog i engleskog jezika. (Tačnije bi bilo : izbor je napravila nauka o književnosti i istorija književnosti, jer u njemu nema nijednog jedinog imena čije bi mesto ovde trebalo obrazlagati i pravdati.) Neki od ogleda su u pravom smislu prekretnički u interpretaciji Hamleta (E. S. Bredli, E. Džouns, Jan Kot). Najveći broj priloga u knjizi, i u njenom prvom i u drugom delu, pojavljuje se ovde po prvi put na našem jeziku.