Najnovija knjiga našega poznatog estetičara, kulturnog antropologa i filosofa kulture Sretena Petrovića suočava čitaoca sa pitanjem o sumraku stvaralaštva, ukusa, kulture i umetnosti u našoj savremenosti – u „doba antiumetnosti“, tj. ekspanzije kiča i šunda, ali i različitih „novih umetničkih praksi“, povezanih ideologijom anti-umetničke dekonstrukcije estetskoga i samoga umetničkog dela a u korist „razuma“, „koncepta“, „politike“ i kustoskih projekata. Budući da upravo umetničko delo i njegovu estetsku formu smatra ontološkim temeljem i konstitutivnim elementom umetnosti, on pomenutim praksama odriče „estetko-umetnički“ karakter, tj. status „estetske umetnosti“, a svoju filosofiju umetnosti – koja u središtu ima umetničko delo – pomera u metaestetičku pozadinu, čime demonstrira mogućnost čojstvenoga čuvanja umetnosti od „tiranije teorije i kritike“. 

Zasnovana na višedecenijskim filosofskim istraživanjima, ova Petrovićeva kritička i polemička studija savremenoga stanja estetskoga, umetničkoga i estetičkoga, premda premrežena složenim idejama najrelevantnijih estetičkih i antropoloških teorija, izložena je gotovo u dahu, kao u kakvome gorljivom estetičkom razgovoru sa snagom neposrednosti, plastičnim tetičkim i često sočnim polemičkim žargonom, koji odiše svežinom duha i – uprkos sumornim konstatacijama i čak prognozama u vezi sa vladavinom antiestetskoga i antiumetničkoga globalizma – vedrinom u pogledu mogućnosti opstanka, reafirmacije i daljega stvaranja najzanosnijih, najvrednijih i najtrajnijih dela čovekove egzistencijalne avanture, koja su, ako ništa drugo, jednom već postojala.

Prof. dr Dragan Žunić