Blistavi nastavak Odinovog deteta i Brata po zakletvi, Kraljev čovek je trijumfalno zaključio ovu epsku vikinšku pustolovinu.

"Harald je sam stajao kao svetionik na uzburkanom moru. Visoko na konju čiji je mahniti trk zaustavila ljudska masa, bori kao poludeli ratnik iz drevnih vremena. Nije imao ni štita ni oklopa, a u obe ruke držao je po sekiru s jednim sečivom. Urlao je od besa. Svuda oko njega behu vojnici engleske pešadije koji su pokušavali da izbegnu njegove žestoke udarce, ali bez uspeha.“
 
Konstantinopolj 1035. godine: Torgils je postao pripadnik carske varjaške garde i prisustvuje slavnim događajima najbogatijeg grada tadašnjeg sveta, ali i dvorskim spletkama i ubilačkim namerama članova carske porodice. Pod vođstvom ratnog zapovednika Haralda Sigurdsona, i protiv svoje volje obreo se kao mamac u kobnoj zasedi s namerom da se unište arapski gusari koji su pljačkali vizantijske brodove i ometali morsku trgovinu u Sredozemlju.
 
Pošto se Harald konačno popeo na norveški presto, Torgils je poslat u tajnu misiju na dvor vojvode Vilijama od Normandije, s namerom da mu izloži plan o savezništvu i koordiniranoj invaziji na Englesku. Haraldova flota od trista brodova 19. septembra 1066. godine plovi uzvodno rekom Uz, uverena u uspeh, ali proročki san upozorava Torgilsa da je vojvoda Vilijam izigrao svoje saveznike i da severnjaci hrle u propast kod Stamfordskog mosta. Torgils hita u borbi s vremenom da stigne do Haralda i upozori ga pre nego što bitka počne. Ali hoće li Odinov verni sledbenik zaista biti u stanju da preduhitri sudbinu i spase nasleđe vikinških predaka?
 
U Kraljevom čoveku, trećoj knjizi vikinške trilogije, Tim Severin besprekorno vešto i dramatično završava putovanje Torgilsa Leifsona drevnim svetom koji vrvi mitološkom ikonografijom vikinških saga.