Dok je gorela Saborna crkva, prosjak Milovan se drsko obraćao grupi ljudi koji su ga zabezeknuto posmatrali - Gotovo, nestaće hrišćanskog grada, Turci će ponovo zavladati! Srušen je amanet! - Kakav amanet? - nije izdržao jedan iz grupe - Ne znaš? Ne znate ni vi ostali? Ko zna sa koje ste kruške pali u ovaj prastari grad? Vratite se na svoja brda, čuke, reke, jezera i planine! Čobani ovog grada! - pakosnim, snažnim glasom govorio im je Milovan. - Slušajte ovamo neznalice - svadljivo se okrenu prema njima. - Kada su knezu Milanu Turci predavali Niš, ostavili su amanet - prosjak je jedva dočekao da bude glavni, makar i ovako, dok gori crkva. - Tada su mu predali najveće zvono i rekli: "Mi smo ovaj grad osvojili od vas Srba i dugo uživali u njemu, sada ste vi to povratili. Predajemo vam ovo zvono da ga čuvate, ali zapamtite, kada ono pukne, ponovo ćemo doći i okupirati grad" - završi Milovan, zlobno posmatrajući efekat svojih reči. - Milovane, nije tako zapisano u Letopisu crkve Sv. Nikole. Kneza Milana su Turci sačekali ispred te iste crkve koja je tada bila pretvorena u džamiju. - Znamo da ćete vratiti ovu svetinju u ono što je oduvek i bila, a to je pravoslavna bogomolja. Ali, ako ovaj hram ne čuvate kako treba, mi ćemo ponovo doći i pretvoriti ga u džamiju - ozbiljno je knezu saopštio amanet najstariji turski hodža. - To je pravi turski amanet, a ne ono što si ti ispričao za zvono - Bane se nesvesno obrati prosjaku koji se opet došunjao. - Znam - odgovori ovaj. - Ali kažu da je zvono Saborne crkve puklo i da ne može više da se koristi - završi Milovan uz osmeh i ode.