Књига, Тито, Михаиловић и савезници 1941–1945, објављена 1973. године у САД, истовремено уз опште одобравање у западној штампи. Првобитно је била негативно примљена у званичним југословенским круговима. У лето 1973. југословенска влада је уложила званичан протест против ове књиге влади САД, као и протестну ноту амбасади у Београду.

Валтер Робертс, иначе службеник америчке амбасаде у Београду износио је низ сећања везаних за Југославију. Нека од њих нису била шире позната.

Робертс дели и једно лично сећање на Броза. После службе у Београду и касније у Женеви посветио се научном раду из чега је 1973. настала књига „Тито, Михаиловић и савезници, 1941-1945.“. Књигу је „Форин аферс“ прогласио најбољом књигом о тој теми. Тито је био незадовољан, пише Робертс. Објављени су подаци да су партизани 1943. имали тајни састанак са немачком врховном командом.

„Годинама су Тито и његови савезници оптуживали генерала Михаиловића за ‘преговарање’ са Немцима и чак су га погубили као издајника 1946. Учињени су велики напори да се прикрије партизанско-немачки сусрет, а због мог открића књига је забрањена у Југославији.“

Главни правац у коме је протест ишао био је да се Титов партизански покрет изједначава с покретом отпора који је организовао Дража Михаиловић. По суду партизана, њихов покрет био је ослободилачког карактера док су Михаиловићеве трупе биле издајничке и сарађивале са окупатором. Како ће то читалац запазити, ова књига не изједначава ова два покрета; нити прихвата партизанску митологију о њима. Ништа на Балкану, како се наводи на овим страницама, никада није црно-бело – постоје само различите нијансе сиве.