• treća najnovija sveska "Srpsko srpskog rečnika”.

Dvadeset godina je prošlo od pojave Prve sveske. Ona se tada nije zvala Prva. Evo je i Treća sveska, a kristalizacija ideja i pitanja i dale traje. Da li je takozvana evolucija lažan, izmišljen proces; da li su razvoj i napredak privid u protoku vremena ili je sve to samo jedna dobro podržana laž?! (v. Polusrbi). Jezik se izgleda ne razvija, nego opada, zakržljava. To je primećeno odavno. Mitovi govore da je nekada bilo bolje. Vreme bogova smenilo je vreme polubogova. Zatim heroja, potom je stiglo razdoblje ljudi, u kome smo mi.

Arijevsko predanje govori o našem dobu kao kaljugi – kali juga, eri blata i tmine. Odavno je srpski bard – brad, izrekao: svako vreme ima svoje breme. Breme na engleskom glasi BRDN. A to je zapravo brdo nečega na plećima; pa neka je suvo granje, ume da pritisne. Kamo li onaj brdn koji pritiska dušu. „Kalijugista" bi dušu nazvao ektoplazmom, izmerivši joj težinu od jedne unce. A kako se meri jezik? A vavilonska kula? Neću sad o vavilonskoj kuli, shvatite priču o njoj samo kao alegoriju, ako vas iz bilo kog razloga sve to uznemirava. Ateista, gnostik... mogu da pokušam da razumem takve ljude, jer i njihovim načinima došli su ljudi, davno pre mene, do saznanja da se jezik kvari. Jezik, srpski, se kvari. Kvare se i drugi jezici, ali meni zapravo jedino teško pada kvarenje srpskog jezika. Jedan od „odličnih" načina da se brzo pokvari jezik je otimanje iz njegovog korpusa, i stvaranje novih, takozvanih, jezika.

Daću vam jedan instant primer zašto mi ne smeta kvarenje tuđih jezika: uzmimo „crnogorski". Jezik. Uzmimo „bosanski jezik". To što se oni kvare meni više ne smeta. Ali, pošto znam da se radi o srpskom jeziku, ne mogu da se ne sekiram kad vidim, zapravo čujem, njegovo kvarenje. Pre dvadeset godina, a povodom pojave crnogorske gramatike, (v. Polusrbi) rekao sam da ćemo prisustvovati nastanku „crnogorskog jezika"... Nikako ne volim što sam ispao prorok. Čovek se pita šta je sledeće. Pa, verovatno, pojačanje propagande o takozvanom „vojvođanskom jeziku`: Ovo ma- sakriranje srpskog jezika nije samo na nematerijalnom, duhovnom planu. Posledice tog procesa dovele su, i dovode, do nestajanja srpskog životnog prostora. Oni koji bi trebalo o tome da brinu, da se to ne događa, oni se ne brinu, oni ništa ne rade. Govorim o institucijama na nivou Države. Država ne postoji. Shodno tome, sve se svelo, celokupna borba za srpstvo svela se na pojedince i njihove lične napore. Pošto se moji Rečnici bave i etimologijom, možda je vreme da nešto kažem i o njoj. Etimologija kod Vujaklije i u starogrčkom rečniku – etima – istina. Dakle, ona je u suštini nauka o istini. Ako sada kroz istinu, da se jezik kvari, sagledamo i oslušnemo tzv. starogrčki oblik etima, shvatamo da je taj iskvareni oblik morao imati ispravan izvornik koji je možda glasio — istina. Etima, estima, istina.

Dobro došli u Treću svesku!