Od septembra 1914. do marta 1919. godine Rodolf Arčibald Rajs napisao je nekoliko stotina službenih izveštaja (srpskoj vladi) i dopisa koje je objavio u uglednim evropskim listovima (Francuske, Švajcarske i Holandije). Njegovi (ratni) dopisi, štampani, između ostalog, i u Lozanskoj gazeti, presudno su uticali da se „probije” informativna blokada Srbije, a evropska i svetska javnost sazna za stravične zločine koje su nad srpskim narodom počinili pripadnici vojnih formacija Centralnih sila u ratu protiv Srbije.

Rajsovi službeni izveštaji (ankete) sa srpskog ratišta, na kome se našao u svojstvu zvaničnog i neutralnog islednika srpske vlade i vojske, bili su dragoceni za rad delegacije SHS na Mirovnoj konferenciji u Versaju 1919. godine. Arčibald Rajs, dobrovoljac srpske vojske, drug i prijatelj srpskih oficira i vojnika, „maskota” Moravske divizije, deset godina po završetku Velikog rata, 1928. godine, ponovo se „našao“ među svojim saborcima iz teških, ali slavnih i nezaboravnih dana – svojom knjigom Šta sam video i proživeo u velikim danima. Ova knjiga Arčibalda Rajsa predstavlja sintezu sadržaja izvučenih iz stotine objavljenih tekstova o ratu na srpskom ratištu i o borbama na Solunskom frontu (1916–1918).

Njen sadržaj je lako čitljiv, jasnog izražaja, jezički razumljivog, slikovitog, besprekornog interpretiranja vojne istorije (iako nije istoričar) Srbije u Velikom ratu. Bez pretenzija da rekonstruiše i analizira ratne operacije, na osnovu svojih svakodnevnih beležaka (ličnog dnevnika), izveštaja (anketa) srpskoj vladi i dopisa koje je slao uglednim švajcarskim, holandskim i francuskim listovima, Rajs je napisao  vrednu i korisnu knjigu o Srbiji, srpskom narodu i njegovoj vojsci u ratu od 1914–1918. godine.

Rajsova nadarenost, nadprosečan intelekt, znanje i obrazovanje, sistematičnost u istraživačkim radnjama i izradi ankete o zločinama centralaca na srpskom ratištu i, posebno njegova neustrašivost u borbi za „istinu i pravdu” omogućili su mu da hronološki i tematski, sa lakoćom, niže činjenice o događajima na ratištu, da piše o srpskom vojniku i nadarenim oficirima, o njihovom junaštvu u borbi, ali i o politici, međunarodnim odnosima, licemerju i neiskrenosti velikih sila u odnosu prema Srbiji i srpskom narodu. Sa izuzetnom lakoćom Rajs se snalazi u vremenu, prepoznaje terene na kojima je istraživao zločine ili na kojima je pratio tok ratnih operacija.