Sigurno ste se često pitali kako je Homeru pošlo za rukom da potpuno sam stvori i zabeleži dva obimna i složena epa Ilijada i Odiseja?

Koliko puta ste se divili arhetipskom junaštvu Leonide i njegovih ratnika koji su, iako ih je bilo svega tri stotine, pružili hrabar otpor stostruko brojnijoj persijskoj vojsci u bici kod Termopila?

A šta tek da kažemo u vezi s prelaskom Rubikona i znamenitom Cezarovom sentencom: „Kocka je bačena“?

Odakle potiče zbunjenost i nesigurnost kod određivanja tačnog datuma rođenja Isusa Hrista?

Setite se zgroženosti kad ste saznali da su žene u srednjem veku morale da nose pojas nevinosti!

Prizovite u sećanje trenutke kada ste, iznenađeni i ogorčeni zbog nečijeg neprimerenog postupka, opomenuti da je još Makijaveli zaključio da cilj opravdava sredstvo.

Koliko puta ste čuli da je francuska kraljica Marija Antoaneta, saznavši da njeni podanici gladuju, šeretski uzvratila da treba da jedu kolače ako nemaju hleb?

Tvrdnja po kojoj je Adolf Hitler preživeo Drugi svetski rat i nije počinio samoubistvo i dan-danas unosi zebnju.

Mnogima i dalje nije jasna sudbina Torinske plaštanice, pitaju se da li je postojala žena na mestu pape, ko je stvarno spalio Rim, kog je porekla čuveni Marko Polo, da li je Kolumbo prvi video kopno Amerike, kog je porekla bio car Justinijan, ko je bio poslednji Nemanjić, da li je Šekspir prvi udahnuo književni život Romeu i Juliji, šta je uništilo stare civilizacije Maja, Inka i Asteka, ima li preživelih potomaka carske porodice Romanov, da li su Če Gevari odsečene ruke i glava, kako je skončao Napoleon...

Ali, jeste li se ikada upitali u kojoj su meri ove tvrdnje tačne i zasnovane na činjenicama?

Da li biste se iznenadili kad bi vam istorijskim argumentima dokazali da su u pitanju neke od najprisutnijih i najdugovečnijih zabluda svetske istorije?