Od razumnih bića jedno je Bog, drugo čovek, a treće kao Pitagora! Jamblinovo prikazivanje Pitagorinog života otkriva veličinu ovog genija. Pi­ta­go­ra je an­tič­ki grč­ki ma­te­ma­ti­čar, na­uč­nik, astr­nonom i fi­lo­zof, osni­vač fi­lo­zof­skog, ma­te­ma­tič­kog, mi­stič­kog i na­uč­nog dru­štva ili za­jed­ni­ce, ko­ja je po­zna­ta pod ime­nom Pi­ta­go­rej­ska ško­la. Da­nas je naj­po­zna­ti­ji kao tvo­rac Pita­go­ri­ne te­o­re­me. Uti­cao je na fi­lo­zof­sku mi­sao i religij­ska shva­ta­nja an­tič­kog do­ba. Pod pi­ta­go­rej­skom teo­ri­jom bro­je­va pod­ra­zu­me­va se za­pra­vo jed­na te­o­ri­ja bića, te­o­ri­ja ko­ja se od­no­si na pri­ro­du stva­ri, ob­u­hva­ta ma­te­ma­ti­ku, mu­zi­ku i astro­no­mi­ju. Ari­sto­tel sma­tra da su se oni ko­je na­zi­va­ju pi­ta­go­rej­ci­ma pr­vi po­sve­ti­li matemati­ci i una­pre­di­li je, a po­što su bi­li od­go­je­ni u njoj, sma­tra­li su da su nje­na na­če­la ujed­no i na­če­la svih stva­ri. I ta­ko su sa­mo vek - dva iza Pi­ta­go­re, sve na­u­ke ko­je pozna­je­mo da­nas, pri­spe­le do svog za­sni­va­nja - i astronomi­ja i fi­zi­ka i ge­o­me­tri­ja, a tek po­sle dva mileni­ju­ma upo­zna­je­mo nji­hov istin­ski raz­voj. Jam­blih je, sa­či­nio pa­ne­gi­rik o Pi­ta­go­ri is­ti­ču­ći nje­go­ve vr­li­ne, mu­drost, pra­ved­nost, ume­re­nost i hra­brost. Za nje­ga je du­ša Pi­ta­go­re po­sla­ta me­đu lju­de od bo­ga, sa onog naj­vi­šeg me­sta u po­vor­ci Apo­lo­na da ih pod­u­či i usme­ri. Pi­ta­go­rin ži­vot je pri­ča o čo­ve­ku ko­ji je pre 2500 hiljade go­di­na po­sta­vio ne­ke od po­stu­la­ta pre­ma ko­ji­ma se i da­nas upra­vlja­mo. Več­nost no­si­mo u svo­jim mi­sli­ma, ose­ća­mo je tre­nut­kom sve­snog sa­zna­nja, ona je naš ži­vot.