Knjiga koja je pred čitaocem duhovna je ispovest jednog od najznačajnijih stvaraoca modernih predstava o strukturi neorganskog sveta! Ona razmatra širok krug pitanja i poseduje dragocenosti izvornog dokumenta! Uvek, tj i kada analize gube uverljivost, kao da prisustvujemo vrlom momentu rađanja jedne misli koja je sva u težnji da bude svoja i otvorena. Hajzenbergova intelektualna biografija pojavljuje se pred našim čitaocima neposredno posle proslave sedamdesetogodišnjice njegovog rođenja. Hajzenberg se rodio 1901-ve u Vircburgu. Studirao je teorijsku fiziku kod Zomerfelda. Doktorsku disertaciju je odbranio 1923. godine rešenjem jednog hidrodinamičkog problema koji i danas prate polemike. Uključuje se, potom, u grupu oko Nilsa Bora, koji u Kopenhagenu stvara centar za teorijske studije tek otkrivene atomske dinamike. Jedan je od retkih koji Borovim imaginacijama uspeva da precizan matematički oblik. Formulisao je tzv. matričnu mehaniku (1925) i relacije neodređenosti (1927), kojima se dovršava traženje unutrašnje konzistentnih stavova, potrebnih i dovoljnih za opisivanje ponašanja fizičkih sistema na mikroskopskim domenima. Taj krug danas poznajemo pod imenom: nerelativistička kvantna mehanika. Nobelova fondacija ga nagrađuje 1932. godine. Učestvuje na skoro svim svetskim skupovima koji diskutuju o novoj shemi i afirmiše se uz Bora kao njen glavni protagonist. Sledi, 1932, formulacija izotropskog spina i interes za fenomen simetrije. Za vreme rata ostaje u Nemačkoj i radi na projektima vezanim za primenjenu fiziku. Reč je o onom krugu pitanja koja u SAD rešavaju njegove kolege prognane iz Nemačke, iz čega proističe nuklearno oružje. Vraća se, 1943, na Vilerovu ideju (1937) po kojoj svi procesi vezani za elementarne čestice treba da budu opisani samo merljivim veličinama (tzv. S-matrice). U isto vreme interesuje se za prirodu magnetizma i kosmičkog zračenja. Šezdesetih godina objavljuje niz radova o strukturi elementarnih čestica. Ovoga puta prati ga mali broj istraživača. Pisao je i mnoge rasprave filozofske intonacije, od kojih je naznačajnija knjiga Fizika i filozofija (1958).