• hrišćanstvo ne kao mističko učenje, već kao novo shvatanje života

Carstvo božije je u vama je knjiga u kojoj Tolstoj svetlim zrakom svog logičkog uma osvetljava nepoznanicu o jednoj od najvećih hrišćanskih zapovesti – o nenasilnom opiranju zlu. Po Tolstoju, upravo ta Isusova zapovest iz Besede na gori predstavlja najveći kamen spoticanja na putu ka miru i opštoj ljudskoj sreći.

Po izlasku knjiga je bila zabranjena u carskoj Rusiji, ali je tajno prepisivana i prevođena širom sveta. Zbog ideja koje je nepopustljivo zastupao Tolstoj je isključen iz Ruske pravoslavne crkve i do danas nije rehabilitovan.

Povodom moje knjige veoma se mnogo govorilo kako ja pogrešno tumačim to i druga mesta u Jevanđelju, o tome kako sam u zabludi, pošto ne priznajem Trojstvo, iskupljenje i besmrtnost duše; govorilo se veoma mnogo, samo se nije govorilo o jednom, što za svakog hrišćanina predstavlja glavno, suštinsko pitanje života: kako spojiti učenje, jasno izraženo rečima učitelja (Isusa) i u našem srcu, učenje o praštanju, smirenju, odricanju i ljubavi prema svima – bližnjima i neprijateljima – sa zahtevima za ratnim nasiljem nad ljudima svog ili tuđeg naroda.

Ljudi često misle da je pitanje neprotivljenja zlu nasiljem izmišljeno pitanje, pitanje koje je moguće zaobići. Ali to pitanje postavlja sam život svakom čoveku koji je u stanju da misli i nužno je da se ono reši. Za ljude, u njihovom društvenom životu, to pitanje je, otkad se propoveda hrišćansko učenje, isto kao i pitanje za putnika kojim od dva puta da krene kad dođe na raskršće puta kojim je dotad išao. Treba ići, a ne može se reći: neću da razmišljam, ići ću kao što sam išao i ranije. Ranije je postojao jedan put, a sada ima dva, i ne može se ići kao što se išlo ranije, već je nužno da se odabere jedan od dva puta.

Isto tako se, otkad je Hristovo učenje postalo poznato ljudima, ne može reći: živeću kao što sam živeo i ranije, ne rešavajući pitanje o protivljenju ili neprotivljenju zlu nasiljem. Prilikom izbijanja bilo kog sukoba nužno se mora rešiti: da li da se suprotstavim nasiljem onome što ja smatram zlom i nasiljem.

Lav Nikolajevič Tolstoj (1828-1910) rođen je u grofovskoj porodici na imanju u Jasnoj Poljani na kome će provesti, zajedno sa suprugom Sofijom i brojnim potomstvom, najveći deo svog stvaralački burnog života. Posle raspuštenog mladalačkog lutanja pokušava da pronađe smisao u porodičnom životu, u pisanju i u traganju za Bogom. Po tom traganju i unutrašnjim borbama sa samim sobom Tolstoj predstavlja jedinstven slučaj u svetskoj literaturi.

Hrišćanin i pacifista koji se u svojoj borbi za istinu nije plašio ni cara ni crkve, svojim naprednim, nenasilnim idejama otpora direktno je uticao na Mahatmu Gandija i Martina Lutera Kinga. Gandi će svoje godine u Južnoj Africi provesti na imanju-komuni pod imenom „Tolstojeva farma“.

Najpoznatiji je po svojim obimnim romanima „Ana Karenjina“ i „Rat i mir“ ali je pisao i pripovetke, eseje drame i dnevnike. U nedavnoj anketi u kojoj je učestvovalo 125 američkih i britanskih književnika proglašen je za najboljeg pisca u poslednjih 200 godina. Jedno je sigurno, njegova dela ne gube na vrednosti sa prolaskom vremena i danas se iznova izdaju i čitaju širom sveta.