Zlatni paviljon je jedno od najznačajnijih dela koje je napisao Jukio Mišima.

Zasnovano je na stvarnom dogadaju iz 1950. godine. Roman opisuje složeno patološko ponašanje i zločin iz očaja, koji je izvršio jedan mladić, student zen-budizma, za vreme priprema za sveštenički poziv u hramu u Kjotu, remek-delu budisticke arhitekture, starom više od petsto godina.

Budući sveštenik – ružnog lica i od detinjstva mucavac – patio je opsednut nedostižnom lepotom Zlatnog paviljona. Na užas svih Japanaca, dvadesetjednogodišnji Mizoguci, kome je lepota Zlatnog paviljona bila životni problem, spalio je ovaj istorijski spomenik i budističko svetilište, koje je podigao veliki šogun Ašikaga Jošimucu (1358–1408), vojskovođa, esteta i veliki poklonik zenitizma. Japanci su ubrzo obnovili Zlatni paviljon, svoje nacionalno blago, a Mišima je napisao svoje remek-delo.

Kada se 1956. godine pojavio Zlatni paviljon, Jukio Mišima (1925–1970) postao je najčitaniji, a ubrzo i najprevodeniji japanski pisac. Proslavio se kao izvanredan poznavalac i japanske tradicije i zapad- njačke kulture, koji u svojim delima uspešno spaja oba ova uticaja. U suštini, ostao je više naklonjen japanskim vrednostima, isticuci se kao izvrstan tumac japanskog mentaliteta i japanskog života.

Odabrao je sepuku, ili harakiri, kako glasi ovaj popularni termin na Zapadu, da bi okoncao svoj život, to jest izvršio je samoubistvo paranjem utrobe na tradicionalni samurajski nacin, zahtevajuci da se njegova odsečena glava preda japanskom caru. Taj dogadaj je odjeknuo u Japanu i u celom svetu, otvarajući mnoga poglavlja iz nesvakidašnjeg života ovog znacajnog pisca.