Klaustrofobična komedija // Urnebesna tragedija // Ponoćna pošta
Drame 4

„Bolje da umrem nego da mi se nešto desi.“
– Replika iz drame Sveti Georgije ubiva aždahu

„Kovačevićeve komedije su napunjene satiričnim eksplozivom, ali se njihov opseg i domet ne iscrpljuju satirom. Nije Kovačević slučajno, ili tek vica radi, jednu od svojih najurnebesnijih komedija nazvao tragedijom. Oni ludaci u Urnebesnoj tragediji, kojima se grohotom smejemo, nisu smešni, nego tragični. U komadu Sveti Georgije ubiva aždahu Kovačević u velike okvire Prvog svetskog rata smešta dramu jednog neobičnog bračnog trougla, koja se prepliće sa ratnom dramom mačvanskih vojnika i seljaka; u toj priči o promašenim i nesrećnim porodicama, i o osujećenim ljubavima, ima melodrame, ima i rodoljubive patetike, ali, što je najvažnije, ima i ironije i humora.“
– Jovan Ćirilov

„U istorijskoj melodrami Sveti Georgije ubiva aždahu nema stvarnog izlaza iz lične, društvene, istorijske situacije u kojoj se nalaze junaci – spasli su se samo oni koji su mrtvi, Đorđe i Gavrilo, neprijatelji pomireni u smrti, i u tome je tragička ironija ovog komada.“
– Vladimir Stamenković

„Sa Klaustrofobičnom komedijom počinje niz Kovačevićevih društveno-kritičkih, satiričnih drama, pa je tako i Urnebesna tragedija ponela nešto od trenutka u kojem je nastala: histeriju i agresiju pred izbijanje građanskog rata u Jugoslaviji. Događaji koji obrazuju radnju iskrsavaju kao incidenti svakodnevice i otkrivaju društvenu, moralnu i političku pozadinu naših života u jedno vreme koje je sve samo ne normalno.“
– Zoran Milutinović