Živeći u XXI veku i budući okruženi s jedne strane raznim blagodetima i tehničkim pomagalima, a s druge strane zlom, nasilnošću i prevarama, mi više nismo u stanju da odredimo ko smo, kakvi smo po našoj prirodi, a šta nas je nagnalo da postanemo ovakvi kakvi smo danas.

Ovakva pitanja zaokupljaju svakog čoveka, a umetnik je taj koji stalno teži da pronađe i odgovor. Branimir Džoni Štulić je komponujući muziku i pišući pesme tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka neprestano odgonetao i bolovao sudbinu čoveka, postavljao pitanja i tražio odgovore. Ti odgovori nikada nisu bili potpuni jer je stvarnost postajala sve okrutnija i neverovatnija. Odaslavši sebe u muzičku i umetničku ilegalu, Štulić je krenuo u jedno veliko putovanje s ciljem da pronađe odgovor na pitanja zašto smo ovakvi i gde smo pogrešili. To pitanje odvelo ga je na sam početak, do velikih, mahom zaboravljenih, mudraca naše civilizacije.

Čitanjem i prevođenjem dela antičkih pisaca, istoričara i filozofa, Štulić je počeo da sklapa sopstveni mozaik čovečanstva. Ukazalo se da su svu istinu i sve odgovore već dali ovi veliki stvaraoci, ljudi koji su umeli da misle i da pričaju priče. Problem je nastao kada mi, kao potomci zajedno sa svim našim precima, nismo to umeli da razumemo i pročitamo.

Deset knjiga antičke književnosti u Štulićevom prevodu, nastojanje su da se ta dela, neka ponovo, a neka prvi put, pročitaju, protumače i razumeju na pravi način, oslobođena svih dosadašnjih akademskih kočnica. Zajedno sa knjigama o Azri, i još dve knjige koje su Štulićeve refleksije na naše doba, naravi i prilike, ovo „četrnaestoknjižje" predstavlja portret čovečanstva i neprolaznog vremena iz vizure vanrednog umetnika širokog duha kakav je Branimir Džoni Štulić.