Pred nama je, verovatno, najčuvenije pismo u književnosti dvadesetog veka! Na sedamdeset tri stranice napisao ga je Kafka ocu, u trenutku kad je bio neposredno pod uticajem neostvarene ljubavne veze, za koju on okrivljuje i oca, ali je ovo pismo, zapravo, trebalo da bude i objašnjenje za njihov mučan i bolan odnos. Tekst pisma Kafka je imao u odštampanoj verziji, što ukazuje da je sam pisac prepoznao književnu vrednost teksta i njegovu aktuelnost i univerzalnost. Ovo pismo, koje Kafka nekoliko puta spominje u pismima Mileni Jesenskoj, pisac je dugo želeo da napiše. Odnos Hermana Kafke prema Francu oblikovan je tradicionalnim očekivanjima uspešnog poslovnog čoveka od jedinog sina i naslednika. On odgovara tipičnom, za patrijarhalne odnose, konfliktu oca i sina u novonastaloj srednjoj klasi koja je u toku kratkog vremena doživela odlučujuće promene. Kristof Štecl na primeru odnosa Hermana Kafke i njegovog sina dolazi do sledećih zaključaka: "Sukob između Hermana Kafke i Franca Kafke je nepremostiv sukob između dve jevrejske generacije, koji je mučan upravo zbog toga što obojica, otac i sin, predstavljaju tipove ekstremno uzdignutih osoba iznad onih koji su tipični za generaciju". Ovo izdanje na našem jeziku od posebne je važnosti, jer je obogaćeno i iscrpnim pogovorom i napomenama, koji detaljno tumače samo pismo, kao i Kafkin spisateljski i lični život. Ovo Kafkino Pismo ocu, kao i da je pismo svetu koje piše Kafka, koji je, uprkos genijalanosti, čitavog života bio svuda i na svakom mestu, pa i u porodici - stranac. No, roman pod tim naslovom, napisaće jedan drugi čovek, Alber Kami, koji je baš kao i Kafka bio vazda "ni miran, ni srećan, ni veseo".