August Strindberg, najveći genije švedske književnosti, upoznao je 1875. godine u Štokholmu tada udatu baronicu Siri fon Esen (1850-1912) i fatalno se zaljubio. Siri se posle dve godine razvela u udala se za Strindberga. Postala je glumica u Kraljevskom teatru, a on je pisao komade za nju. Bila je prva gospođica Julija u čuvenoj Strindbergovoj drami. Njihova veza trajala je punih 15 godina. Siri je bila žena slobodnog duha, flertovala je i sa muškarcima i sa ženama, što je Strindberga dovelo do ivice nervnog sloma.

ROMAN O FATALNOJ LJUBAVI I BRAKU

„Najviše me iznenadio devojački izgled te žene, njeno detinjasto lice, mada joj je bilo oko dvadeset pet godina. Glava joj je bila kao u neke učenice. Njeno lepo lice bilo je uokvireno vragolastom kosom, žutom kao ječam. Ramena su joj bila kao u princeze, a stas vitak kao vrba. Iskretala je na poseban način lice, iz koga je zračila iskrenost, pažnja i neka neobjašnjiva nadmoć. Kakva žena! Istovremeno majka i devica. Obožavao sam je. . .“

Citat sa početka Strindbergovog romana

„Poverljiv, ne sumnjajući ni u šta, izgubio sam za vreme desetogodišnjeg sna u naručju te Kirke svoju čast, mušku snagu, volju za životom. . . i nažalost još mnogo više!. . . Sumnjao sam u sve – u njenu vernost, u očinstvo dece, u svoje duševno stanje, u sve!. . .

Šta uopšte znači biti prevareni muž!. . . Čak i da živi stotinu godina, ništa ne bi doznao o istinskom životu svoje žene! Čovek može da spozna ljude i neizmernu vasionu, ali nikada neće im ati jasnu predstavu o ženi s kojom je doživotno vezan. . . Istina je ono što mi treba i samo istina!“

Citat sa kraja romana

August Strindberg (1849-1912), otac modernog teatra, napisao je preko 70 drama, desetak autobiografskih romana i stotinak kratkih priča, u kojima je išao od najintimnijih istraživanja svoje duše do objektivnih zbivanja u svetu oko sebe. Istovremeno je bio pisac, slikar i naučnik, koji je, kao srednjevekovni alhemičar, pokušavao da otkrije najskrivenije tajne univerzuma.

Revolucionar dramske scene, stigao je od naturalizma („Otac“, „Gospođica Julija“) do simbolizma i ekspresionizma („Put u Damask“, „Igra snova“). U romanima je analizirao sopstveni život („Sin služavke“, „Sazrevanje“, „Crvena soba“, „Ispovest ludaka“, „Inferno“), dok se u pripovetkama uglavnom bavio problemima muško-ženskih odnosa („Brakovi“).

Roman „Brak – ispovest ludaka“ (1895) istorijat je najveće Strindbergove ljubavi i dugogodišnje bračne veze sa Siri fon Esen. Knjigu je napisao na francuskom, jer ju je smatrao previše intimnom da bi bila čitana u Švedskoj. U svetskoj literaturi ne postoji tako bespoštedna analiza braka. August Strindberg i Siri fon Esen bili su vršnjaci i umrli su iste, 1912. godine.