U bablje leto 2005. oluja razornija od bombe koja je nekad opustošila Hirošimu, preti da će južni deo države Louisiane izbrisati s lica zemlje. U takvim se okolnostima okrutne stvarnosti nađe Dave Robicheaux, detektiv iz župe Iberija, kad dobije premeštaj u New Orleans. Na samom početku romana Jamesa Leeja Burkea, Srušeni limeni krovovi, uragan Katrina poharao je grad i trgovački predio, te stambene četvrti ostavio prepune sumnjivih tipova i vrebača svake vrste. Struje u gradu nema, vodovi su potpuno presečeni, a New Orleans sveden je na razinu srednjevekovnog društva. Nema zakona, reda, nema pomoći za ozleđene, utehe za unesrećene, spasa za nevine žrtve. Poplavljenim ulicama plutaju leševi, mrtva se tela zapliću u granje poplavom uništenog drveća. Usred takve apokaliptične noćne more, Robicheaux će morati pronaći dva serijska silovatelja, sveštenika ovisnog o morfijumu i sadističkog psihopatu koji bi mogao biti opasniji od svih kriminalaca koji gmižu oskvrnutim gradom. Mučan okoliš koji je za sobom ostavila Katrina pokazat će se idealnim za Burkeove gotovo biblijske vizije dobra i zla – čini se gotovo kao da je čekao katastrofu takvih razmera da bi rasplamsao najdirljiviju, najsiroviju i najsnažniju prozu koji je ikad napisao. Bes i bol proviruju između redaka ovog najosobnijeg Burkeova romana. Srušeni limeni krovovi nije samo briljantan kriminalistički roman, već najsnažnija fikcionalna kronika katastrofe s čijim će se posledicama Amerika još dugo boriti.