Prorokovih poslednjih pet dana je roman o prijateljima koji su zajedno odrasli, zajedno studirali i usvojili pogled na svet revolucionara, da bi se kasnije razdvojili – Fehmi Gulmez je postao veliki kapitalista, a Rahmi Sonmez Prorok postaje revolucionarni pesnik, slepo odan marksističkoj ideji. Usamljenog Proroka neprestano prate odvajanja – napuštaju ga voljene osobe, ne prihvataju ga revolucionari i, kao rezultat, neizbežno je podvajanje ličnosti. Izuzetno je zanimljiv piščev odnos prema levici – neprikrivene su njegove simpatije prema samoj levičarskoj ideji, ali on levicu prikazuje kao romantičarsku, krutu, utopijsku dogmu. S naglašenom ironijom Judžel zapaža da se status revolucionara, naročito u Turskoj, češće potvrđuje statističkim podacima koliko je puta neko hapšen i mučen nego onim što je za tu istu ideju realno uradio. Zanimljivo su prikazana hapšenja intelektualaca, pisaca i pesnika u vreme vojnih pučeva, kad su ljudi zatvarani ne samo zbog posedovanja marksističke literature već i kad bi policija procenila da neko ima više knjiga nego što treba! U romanu Prorokovih poslednjih pet dana majstor ironije i crnog humora Tahsin Judžel objedinjuje elemente komičnog i tragičnog u životu dvojice prijatelja Proroka i Fehmija Gulmeza – na jednoj strani običnih ljudi, a na drugoj originalnih, pomalo nadrealnih i donekle karikiranih osobenjaka. Sve to ne narušava citaočev osećaj realnosti niti ga sprečava da oseća simpatiju prema Judželovim književnim likovima ili čak da se poistoveti s njima.