Lori Mur je danas jedna od najuticajnijih američkih književnica, a njena najnovija zbirka priča Okorelost jeste prvo delo ove spisateljice koje se pojavljuje na srpskom jeziku. Njene priče plene neverovatnom moći samog pripovedanja.

Ključno obeležje kratkih proza Lori Mur je humor. To neveselo mesto kakvo Amerika u poslednje dve-tri decenije jeste, ona predstavlja bez ulepšavanja ali zato jezikom koji težinu egzistencije razbija ironičnim opaskama, zapažanjima o apsurdnosti vaskolikog postojanja, smehom kome ne mogu odoleti ni njeni likovi, a ni čitaoci. Taj smeh nije previše glasan, kratak i eksplozivan, već onaj kome se vraćamo kao poslednjem utočištu, kad sve ostale pametne i velike parole, verovanja i principi izblede.

Njeni junaci su mahom visokoobrazovani, srednjeklasni i nevisoke emocionalne inteligencije, koju nisu stigli da razviju jer su se bavili dubokim mislima o spoljašnjoj i unutrašnjoj politici svoje zemlje, dok su osmišljavali svoj porodični život na Srednjem zapadu jer im se činilo da je to ispravno, i da ima smisla.

Sve dok nisu shvatili da smisla nema, da su razvedeni, u dugovima, nasukani na vlastite snove o sredovečnosti. Predstavlja ih Lori Mur kao nemoćne da krenu napred, previše gnevne zbog čestog osvrtanja unazad, dok pribegavaju zaklonima od novih veza, donatorskih večera, prizivanja duhova i bivših sopstvenih veličina. I kako onda da im ne preostane smeh?

I tajna radost zato što njihova malobrojna deca ipak poseduju mudrost, makar u zametku, kakvu oni nisu imali, da razmrse to klupko odanosti kontraproduktivnoj tradiciji, i strasti koju ova guši, ali koja uporno tinja. Amerika će ponovo biti velika, jer su joj deca verna? Zapisi o američkom životu Lori Mur taj deo ipak ostavljaju otvorenim.