Zamislite život u zemlji u kojoj je ljubav strogo kažnjiva. U zatvorima trunu ljudi koji jedan poljubac plaćaju višedecenijskim tamnovanjem.

Školska dvorišta spokojno dremaju pod suncem, ima se utisak apsolutne bezbednosti, čak je i droga iskorenjena. Ipak, nije to jedina zabranjena supstanca: osećanja, pogledi, sastanci i ljubav – sve su to nove stvari, i njima se takođe trguje samo pod okriljem mraka.

Priča započinje na Božić 1983. godine, kada dvoje mladih protagonista, mladić Lu Danćing i devojka Si Đija, u jeku državnih reformi kaznenog sistema, čine kobnu grešku, koja će odrediti sudbine njihove, i nekolicine drugih, u narednih dvadeset sedam godina.

Književnica Lu Min, posredstvom lika mlade Kineskinje Si Đije, čiji je ljubavni život stigmatizovan od sredine u kojoj živi, oslikava ne samo haotične promene u kineskom društvu toga vremena, već i teret moralnih normi koje takvo društvo nameće. Zbog toga se ova knjiga može čitati i kao društvena kritika data sa stanovišta običnog čoveka, koji uvek podnosi glavni udar društvenih previranja.

Nasuprot Si Điji, koja živi u, krajnje realistično prikazanom, materijalističkom društvenom poretku (čije se predstave, ma koliko nemoguće delovale, korene u stvarnosti), nalazi se duhovni svet budističke provenijencije u kom obitava Danćing, verterovski lik, koji je tim okovima društva uspeo da umakne na najbanalniji način – odlaskom u smrt.

Preplićući ova dva sveta autorka istražuje sudbinu iskrenih osećanja u današnjem materijalističkom društvu, i muk koji za njima ostaje. Stoga bi najpravilnije bilo reći da se pred nama nalazi ne jednostavan ljubavni roman, već roman o ljubavi.