Pred čitaocima je uzbudljiva pripovest o očaravajućoj Kapali čaršiji, jednoj od najznačajnijih lokacija u Istanbulu, a ujedno i najstarijih tržnih centara na svetu, koja je postala mesto ukrštaja tradicija, kultura i naroda sa sve četiri strane sveta još od sredine 15-og veka... Ali ovo nije priča samo o jednoj tački na mapi nekadašnjeg Osmanlijskog carsta ili pak savremenog Istanbula... Ovo je priča o tome kako su Kapali čaršiji udahnuli dušu – ljudi i njihove priče, jezik, mit i istorija, ljubav i prijateljstvo, tradicija koja se poput nezagasitog plamena prenosila generacijama unazad i sve ono što su najviši dometi ljudskog duha donosili na ove prostore.

Kapali čaršija zato preuzima ulogu glavnog protagoniste romana. Izgrađena na vizantijskim ruševinama, ona stvara sopstvenu epsku istoriju zasnovanu na pričama ljudi, a ne na zvaničnim istorijskim zapisima, a magija ove priče kreće se upravo od samog početka: od kamenja, cigle i mermera koji zajedno sa majstorima govore o njenom nastanku... Tu su i arhitekte, sultani, trgovci, kupci i meštani, slučajni prolaznici – i svaka njihova priča upotpunjuje složen i živopisan doživljaj ovog hronotopa između stvarnosti i mašte.

Svakako da je jedan od glavnih junaka ove knjige sam jezik, njegovo bogatstvo između savremenog i arhaičnog, i čest prodor humora u priču koji čitaocu otvara još jednu dimenziju: kritiku društvene stvarnosti. Roman vodi istovremeni dijalog kako sa prošlošću, tako i sa savremenim trenutkom objedinjujući humorne i satirične aspekte i uz posve suptilnu ironiju njegov glavni cilj jeste da nas podseti šta znači „biti društvo”.