Kultni roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade.

Zadah tela je najčitaniji roman doajena srpske kinematografije, nosioca crnotalasne poetike i pisca nagrađivanog najznačajnijim književnim nagradama. Stvaralac koji „piše filmskom kamerom i snima pisaćom mašinom“ ispisao je žestoku priču o potrazi za uporištem, o čoveku razapetom između okova porodice i iluzije o slobodi, između tamnice predgrađa i sna o velikom svetu, između stvarnosti i želje da bude neko drugi. Priča ispunjena stradanjem i očajem, ali i sladostrašćem i sirovom životnom snagom koja se suprotstavlja iskušenjima egzistencije, postala je crni klasik s kraja XX veka, a njen opori dah neublaženom žestinom nastavlja da prodire i do čitalaca savremenog doba.

„Instinktom pisca savremenosti, Pavlović je osetio bitnu promenu sastava srpskog naroda. Od zemlje seljaka, oprobanih ratnika i školovanih oficira, retke ali delotvorne inteligencije, pretvorili smo se naglim skokom u narod prigradskog stanovništva. Žika Pavlović je markantno iskazao taj teški tektonski potres od čijeg ishoda, možda čak i presudno, zavisi naša sudbina.“ - Borislav Mihajlović Mihiz

„Dopunjavajući se i preplićući, šest ispovesti ovog romana tvore jedno i jedinstveno osećanje života, kompletnu sliku jedne razgranate porodice, uzbudljiv splet životnih tumaranja, parabolu o nemogućnosti da se ostvari trajniji sklad.“ - Čedomir Mirković

„Razotkrivanje prljavog rublja jedne velike i zanimljive familije, bizarno raslojene shodno savremenim kaotičnim društvenim kretanjima, poslužilo je Pavloviću kao prilika za kirurški zahvat u sam trbuh stvarnosti.“ - Igor Mandić