Beskompromisna proza jedne od najznačajnijih savremenih srpskih pesnikinja.

Zapitanost nad naoko običnim događajima koji okružuju svakog čoveka pretvara teme, prizore i situacije u prozi Radmile Lazić u jedinstvene senzacije, u iznenađujuće slike kojima autorsko tumačenje dodaje sjaj i čar prvog doživljaja.

Kako klasici mogu biti neučtivi dok zapitkuju i jedu kiflu, po čemu hladna gradska kupatila podsećaju na kupatila u Aušvicu, mogu li se pratiti slučajnosti u životu i u njima prepoznavati naročiti znakovi, kako se rešava matematika dopisivanja ili prepoznaje svoja klupa u životu – samo su neke od mnogobrojnih proznih senzacija u ovim medaljonima Radmile Lazić.

U jednoj priči pripovedački subjekt poslaće nam upozorenje: „Ne veruj mi. Ne nasedaj. Ja to samo podražavam život.“ Ali to je zamka. U ovoj zbirci život se ne podražava jednostrano i suvoparno, nego rukom majstora postaje čudo koje zavređuje i svoje najbeznačajnije trenutke.

„Lirska proza, kratke priče, kolaž od proznih fragmenata, svejedno, tek – vrsna pesnikinja je našla privlačnu, efektnu i efikasnu formu za prividno usputno i slučajno, a zapravo duboko, pronicljivo i opsesivno promišljanje života kao svojevrsno svođenje računa. Značenjska slojevitost ovih proznih minijatura tvori osobene znakove pored puta Radmile Lazić koji obeležavaju njen životni kredo. I više od toga.“ Ljiljana Šop

„Kratki pripovedni zapisi Radmile Lazić, poput krhotina života ili rasejanog tereta svakodnevice, još jedared nam otkrivaju kako odgonetka za čudo zvano Radmila Lazić zapravo ne postoji. Mogli bismo reći da su to zapisi o incidentima ovog ili onog života, ali da se istovremeno pretvaraju i sami u incidente vezane za potragu za smislom. Volećemo ovu knjigu. I čitati je više puta.“ Jovica Aćin