Knjiga pripovedaka Put u Radžastan pravi je izraz Pešićevih preobraženih i preusmerenih literarnih tendencija koje neumitno vode u svet mišljenja i otkrivaju sve dublje gazove u zamršenim tokovima ljudske svesti. Kroz ove fantastične storije o Ciganima, govoreći o Raju i Paklu, iskazan je princip kosmičke kreacije...

Na više mesta se kazuje da „gde smo od to dvoje”, zavisi od toga gde mislimo da se nalazimo, jer su i Raj i Pakao „od iste građe” i da sve zavisi od našeg izbora. Ti doživljaji su toliko jaki i čudesni, upravo zbog istovetnosti svega, zbog brzine proticanja i veličanstvene harmoničnosti, u kojima se čovek istovremeno oseća i kao mrvica i kao ravnopravni učesnik. Ići kroz ovde iznete snove i vizije znači zagaziti u duboki zdenac neizvesnosti... i na dnu njegovom naći neverovatna, sjajna zrnca čiste duhovnosti i imaginacije...

„Vasuka je sišao na Zemlju i godinama putovao svetom, ne bi li sakupio Cigane i odveo ih u Radžastan... Govorio je da u Radžastanu, Kući Kraljeva, sja trostruko Sunce. Tamo su svi ljudi braća, a ljubav je jedini zakon. Vreme teče po otkucajima čovekovog srca i um odlučuje o njegovom postojanju. Zemlja je svim ljudima nežna mati, koja ih obasipa milošću i darovima. Pripitomljena nebesa bdiju nad njihovim domovima. Uvek pred vratima opasnosti i smrti, Vasuka je prošao sedamnaest zemalja. Izvadio je sopstveno srce i nosio ga da mu svetli u tim dugim noćima i hrabri ga među neprijateljima. Najteže mu je bilo da sakupi narod koji je kao trava i onde je gde i vetar, po svim drumovima sveta. Sada, kada je to učinjeno, nikakva zemaljska sila sa svojim zakonima, policijom i topovima, udružena sa svom vojskom iz Pakla, neće moći da ih spreči i zaustavi da odu tamo gde će biti srećan narod...″