Roman govori o vremenu kada se niko nije osećao sigurnim, kada su svi bili prinuđeni da se preispituju, opredeljuju i razmišljaju o pitanjima širim od svakodnevne lične i porodične egzistencije. Drašković izuzetno dočarava atmosferu u kojoj buja strah, umnožavaju se frustracije, izranjaju sećanja na prošlost i traumatična istorijska iskustva, stare podele i omraze, osvetničke ideje i ambicije. Pojedinci osećaju različite porive, od želje da pobegnu od svega do potrebe da se grupišu i delaju. Hromi fotoreporter Veljko Vujović, kome je nadimak Ćopavi Isus, kamerom i perom svedoči o smrti Jugoslavije, o starim i novim mržnjama, novim zločinima i zločincima. U novom romanu Vuka Draškovića pojedini opisi građanskog rata 90-ih godina prošlog veka, Beograda u vreme talasa demonstracija, Veljkovog zavičaja i porodice u Hercegovini, zakulisnih igara iza kojih se kriju nedodirljivi bogovi rata – spadaju u antologijske stranice novije srpske proze. "Zlo je bilo jače od Isusa iz ovog mog romana. Zbog toga i ne mogu da se knjizi radujem. I Nju, znam, čeka raspeće. Prezir i bes slepih za naše zlo i grehove u nedavnom bratoubijanju, kad nije ubijena samo Jugoslavija. Lakše mi je bilo pisati ’Nož’, jer su srpski Jugovići nevine žrtve, a nevina žrtva je i tužilac i sudija. Pola veka kasnije, nož je u rukama Srba, a nevine žrtve su iz muslimanske Donje Čemernice. Jugovići su mi naredili da podignem optužnicu, u njihovo ime" - rekao je Vuk Drašković povodom izlaska romana. "Isusovi memoari" sadrže dvanaest poglavlja u kojima autor koristi različite pripovedne strategije, različite ritmove rečenice, podjednako i ekavicu i ijekavicu. Iako Vuk Drašković zapravo pripoveda o tome koliko su običnim ljudima nevolja i tragedija u različitim vremenima naneli ideološki sukobi i huškačke politike bilo kog predznaka, malo je onih koji nisu ogrezli u isključivosti i stereotipima tih podela, čak i kada se za njih izgube istorijski i ini razlozi. Ovo je svojevrsni nastavak Draškovićevog kultnog romana "Nož", ali je prema mišljenju književnice Ljiljane Šop i prvi roman ni na čijoj strani. "Ovako književno uverljivog i potresnog antiratnog romana nema u novijoj srpskoj književnosti. Dve decenije od rata devedesetih pojavljuje se prvi roman ni na čijoj strani u nacionalnom i ideološkom smislu, drama jedinke koja poprima razmere antičke tragedije."