Kako je drevni Egipat došao do svojih znanja? Kada je svanula zora te civilizacije, čije čudesno savršenstvo nagoveštavaju delići i odlomci koje nam donose arheolozi? Avaj! Memnonova usta su nema, i više ne izgovaraju proročanstva; Sfinga se svojim ćutanjem pretvorila u veću zagonetku od one koju je postavila Edipu.

Znanja kojima je Egipat podučavao druge narode sigurno nije stekao nekakvom međunarodnom razmenom ideja i otkrića sa svojim susedima Semitima, niti je od njih primio ma kakav podsticaj. „Što više saznanjemo o Egipćanima”, primećuje pisac jednog članka koji se nedavno pojavio, „to im se više divimo!” Od koga su oni mogli da nauče svoje čudesne veštine, tajne koje su iščezle sa njima? Egipat nije slao uhode širom sveta da bi saznao ono što drugi već znaju; naprotiv, mudraci iz drugih zemalja su dolazili u njega da bi stekli znanja. Dostojanstveno se povlačeći u svoj začarani domen, lepa kraljica pustinje je izvodila čuda kao da zamahuje čarobnim štapićem. „Ništa”, primećuje isti pisac koga smo već navodili, „ne dokazuje da su se civilizacija i znanje u Egiptu uzdigli i napredovali kao što je bilo kod drugih naroda, već izgleda da je sve bilo na istom, savršenom nivou, još od najstarijih vremena. Istorija je potvrdila činjenicu da nijedna druga nacija nije posedovala takva znanja.”

Zar ne bismo mogli da razlog za ovu primedbu pripišemo činjenici da se, sve do nedavno, ništa nije znalo o drevnoj Indiji? Da li su onda ove dve nacije, Indija i Egipat, bile na neki način srodne? Da su bile najstariji među svim narodima i da su Etiopljani istočnog porekla – moćni graditelji – stigli iz Indije kao zreo narod, donoseći sa sobom i svoju civilizaciju, i kolonizirajući možda još nenastanjenu teritoriju Egipta?